1

Udari pravo u srce pa ga rascijepi na pola. Iz njega nek' izadju sve crne najcrnje noci i sva najgroznija sunca. Sve oci nek se ugase i pogledi padnu kao vonjici u bitci koju znaju da gube. Iz njega nek prsne zivot, u jednom potezu. Kao poslednja zelja za zivotom u casu smrti bolesnika neka se ugasi sve. Zelje nek umru, nek crknu same i pregazene kao psi lutalice. Same, gladne, smrznute, beznadezne zelje. 

I idemo dalje. Baci tu dusu na plocnik neka ga voda prljava odnese zajedno sa necijim otpatcima i opuscima. Koracaj tako dalje. Gledaj pravo. Sad imas svoj mir i svoj prostor. Sad imas sebe. I ja imam sebe. Ja imam svoju prazninu i tumor misli, bolest nade. Imam pogubnost disanja i novog dana u kojem cu opet jos malcice da umrem.